Bulatovićevo pozitivno poređenje jednog konc-lagera, kakav je bio SSSR i jedne EU (kakva je - da je, ali je život u njoj pravi raj u poređenju sa SSSR-om i sadašnjom "Rusijom") je toliko apsurdno da čovek prosto zanemi. I - ko to nagvaždanje plasira? Pa - ko drugi do jadni Sputnjik... našla rupa zakrpu.

Ima i jedan primer koji je još bliži i prisniji svima nama. Jugoslavija.

Rođeni smo u Jugoslaviji, tako se zvala naša država, tu smo služili vojsku, svi planovi vezani za profesiju, brak, letovanje, učešće i posmatranje kulturnih ili sportskih događaja su bili u tom ambijentu u toj realnosti.

Filmski festival u Puli, dodela NIN-ove nagrade, prvenstvo u stonom tenisu u Novom Sadu. Ekskurzija na Bled.

Da li je išta moglo biti realnije i stvarnije i objektivnije od toga.

Nije.

Putovanja u Italiju i povratak preko granice, i to je bila jufgoslovenska realnost.

I svega toga danas nema.

Ne dajem vrednosni sud, samo konstatujem.

Znate šta je EU prema Jugoslavija. Jedna bleda tlapnja koja ne znači mnogo. Kao ekskurzija do Beča i Budimpešte. Ili kupovina u Trstu. Letovanje u Grčkoj i Španiji.

Sve to možete i bez te EU. I bolje, ako imate dovioljno novca.

Evropska unija je ništa.

NIŠTA NIŠTA I NIŠTA!

E sad govorim o vrednostima. Dakle NIŠTA.